Autor teksta: Ivan Ilić – Kišoljubac

            I ove godine, tokom trajanja 52. FEST-a, odlučili smo da popričamo o filmskoj muzici sa našim poznatim ličnostima. FEST je ove godine otvorio film ,,Još jedan dan” u režiji Raše Bukvića,  sa legendarnom Mirom Banjac u glvanoj ulozi. Muziku za ovaj film radila je naša prošlogodišnja sagovornica na ovu temu Ana Krstajić, inače kompozitorka sa izvanrednom internacionalnom karijerom. Na FEST-u su ove godine premijeru imali i film ,,Jorgovani” Siniše Cvetića, za koji je muziku radio mladi kompozitor Luka Broćić, i novi film Mladena Đorđevića ,,Radnička klasa ide u Pakao” sa Tamarom Krcunović u glavnoj ulozi, za koji je muziku radio višestruko nagrađivani bugarski kompozitor Kalin Nikolov.  Prikazan je i hrvatski film “Samo kad se smijem” za koji je muziku radila naša Janja Lončar, poznata po muzici za seriju ,,Jutro će promeniti sve”. Ovogodišnji FEST će zatvoriti poslednji film Žarka Lauševića ,,Ruski Konzul” u režiji Miroslava Lekića, za koji je muziku radio sad već svima dobro poznati dvojac Aleksandra Kovač i Roman Goršek. Naši predlozi za numere iz filma bili bi ,,Gold Dust Woman” benda The Hole iz filma ,,Vrana”, Petula Clark ,,Downtown” iz filma ,,Neprilagođena” i numera ,,Iris” benda The Goo Goo Dolls za film ,,Grad Anđela”. Naši sagovornici danas dolaze nam mahom iz sveta pozorišta, ali je bilo uživanje razgovarati sa njima…

            Biljana Jovanović je sopran. Osnovne i master studije završila je u klasi Katarine Jovanović, na beogradskom FMU. Bila je članica Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu i organizacije ,,JANEJART”. Debitovala je u Štrausovoj opereti ,,Slepi miš” na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Na istoj sceni je dobila šansu da odigra ulogu Stane, u premijernoj podeli Konjovićeve ,,Koštane”, nakon 60 godina od poslednjeg igranja. Trenutno je članica Muzičko opersko teatarske organizacuje MOTO, sa kojom je radila prvu srpsku operu ,,Na uranku” Biničkog, prvu srpsku operu za decu ,,Dečja soba” Milenka Živkovića i operu ,,Mali dimničar” Bendžamina Britna. Sarađivala je i na projektima Instituta za umetničku igru. Za Biljanu je porodica sve, i ljubav i podrška i pokretač svega, te stoga je njen izbor muzika Nina Rote za film ,,Kum”… ,,Prvo mesto u mojoj omiljenoj filmskoj muzičkoj riznici, zauzima nezaboravni instrumentalni muzički biser – tzv. ,,Ljubavna tema” koju je komponovao Nino Rota, a koja je ujedno i naslovna numera iz filma ,,Kum”, Frensisa Forda Kopole, pisana po istoimenom romanu Maria Puza.  Ključni aspekti ove fantastične muzike zapravo leže u izbalansiranom odnosu zvuka, napetosti, iščekivanja i tišine.  Kroz ritam valcera prikazana je epska saga o moći, primeru porodične lojalnosti i samom društvu tog doba. Nadolazeći zvuk instrumenata i pulsirajući ritam valcera odaju boje ovog vremena ako samo na trenutak zatvorimo oči.  Kasnije otpevana, poznata kao ,,Speak softly love”, a slično je prevedena i na ostale jezike. Kroz dugu boja i harmonija možete zaviriti duboko u suštinu familijarnosti pre svega. Porodica se zasnivala na neospornom medjusobnom poštovanju, lojalnosti i ljubavi.  Žao mi je što danas možemo čuti za slučajeve u  kojima porodica ne čini stub, u kojoj porodica nije pokretač svega. Porodica je kao i u ovom legendarnim filmu – odskočna daska za sopstvene pobede kao i najveća podrška u trenucima poraza. Takvim očima ja gledam svoju porodicu. Od prvog susreta sa ovom numerom do danas, asocijacija na ljubav i poštovanje prema najmilijima je prvo sećanje, zato je ona danas moj izbor koji delim sa Vama.”

            Nemanja Dragaš je književnik, dramski i audiovizuelni umetnik. Diplomirao je produkciju na Akademiji umetnosti u Beogradu. 2012. Godine postao je najmlađi član Udruženja književnika Srbije, a danas je jedan od najnagrađivanijih mladih pesnika Srbije, sa velikim brojem i internacionalnih nagrada. Za sobom ima osam knjiga poezije. Njegov bas-bariton ljubitelji pozorišne umetnosti pamte iz predstave ,,Jami Distrikt” Minje Bogavac. Bio je koordinator jubilarne 20. Bitef-polifonije. Nemanja često govori poeziju i drugih autora na engleskom, francuskom, ruskom, italijanskom, turskom, jermenskom i španskom jeziku. Nemanja je, u svom stilu, izdvojio muziku iz jednog irskog ostvarenja… ,,Once” (2007) je irski niskobudžetni muzičko-dramski film  Džona Karnija. Dobio je Oskara za najbolju muziku. U filmu glume Glen Hansard i Marketa Irglova, naturščici, istovremeno vrsni muzičari. Hansard i Irglova su ranije izvodili muziku kao duo ,,Sezona otoka”, a komponovali su i izvodili originalne pesme iz filma. I danas nastupaju, najviše u svojim zemljama, ali povremeno se opet pronađu, kao u filmu. Pesma ,,Falling slowly” je verovatno jedna od najdubljih ljubavnih himni platonskog tona. Prećutni naboj svih najrečitijih neizgovorenosti.”

            Katarina Orlandić je umetnica sa titulom, titulom Doktora umetnosti. Glumica i performerka. Dugogodišnja saradnica Teatra Mimart. Učestvovala je na BELEF-u, Aprilskim susretima, Noći muzeja i Festivalu monodrame i pantomime. Njen praktični deo doktorske disertacije ,,Ja sam ptica, ja sam sve”  bio je na redovnom repertoaru UK Vuk. Katarina je bila i jedna od performera retrospektivne izložbe ,,Čistač” Marine Abramović u beogradskom Muzeju savremene umetnosti. Igrala je i medicinski sestru Eleonor u interaktivnoj predstavi o Džeku Trboseku  ,,In his mind”. Fascinira je život i delo Fride Kalo, te je tako njen muzički odabir pao na… ,,Čaroban Morikoneov soundrack za ,,Passeggiata In Paese” kao top of the top njegove ekscentrične komične muzike koja u sloju ispod prodire u srž Maleninog života u malom gradu, a koji nije nimalo lak – gudački intrumetni dočaravaju opasnost i njeno “stanje”, a duvački kao kontrast razbijaju na momente iluziju o opasnosti, nikada me neće dovoljno zasititi! I opet Morikone kao izbor jer ,,Quilty” ne prestaje da podstiče osećaj bega od stvarnosti, teskobe i mističnosti koji kao uragan izazivaju kovitlanje i preplitanje snažnih misli i osećanja i zato samo na repeat kad sam u tom raspoloženju. ,,Un Ano de Amor” must have svake muzičke plejliste jednog zaljubljenika u Almodovara popute mene, a pored toga i velikog obožavaoca Viktorije Abril. ,,Time Never Dies” kao što i sam naziv kaže svojom jedinstvenom Balkanskom melodijom podseća me na to da vreme nikad ne umire, i da krug nije pravilan. Kad poželim da nešto otpustim iz sebe, da se pomirim sa nekom činjenicom koja mi teško pada ali je takva kakva je i moram da je prihvatim, kad uradim nešto što možda kasnije kad promislim i zaključim da nije trebalo tako ali je učinjeno i u biti je ok i nije strašno ili pak kad neko od mene odlazi ma ko to bio i gde god krenuo ja kažem sebi ,,Se Deja Llevar” i pustim pesmu… A za razbibrigu i energetski boost uvek je tu numera ,,La reina Del Blanco”.

            Svetozar Živanov je modni dizajner i vizuelni umetnik. Dizajnira žensku garderobu i  kragne, muške i ženske rančeve i nakit od eko kože. Bio je član udruženja ,,Showroom” i ,,Active time”. Izlagao je više puta na Fashion Selection-u, a danas njegov rad možete pronaći u ,,Imidž“ galeriji u Beogradu. Dugi niz godina Svetozar stvara serijale kolaža, raznih dimenzija, u kojima kombinuje modnu fotografiju, crtanje temperama i flomasterima, ali i korišćenje raznih kućnih predmeta. Kako sam kaže njegovi kolaži predstavljaju preformulisanu stvarnost. Do sada je više puta imao samostalne izložbe u Ostavinskoj galeriji u Beogradu. Svetozar je i pasionirani ljubitelj pasa. Za nas je izdvojio muziku iz jednog domaćeg kultnog televizijskog ostvarenja… ,,Muzika iz serije ,,Grlom u jagode”, bez razmišljanja, moj je broj 1 na listi omiljenih soundtrack-a . Ova melanholicna kompozicija Zorana Simjanovića je instrumental koji me stalno prati. Bez i jedne reči, ova čista muzika, iznova u meni stvara duboke unutrašnje konflikte koji često nisu dostupni racionalizaciji. U meni budi spektar osećanja koji je teško izraziti recima. Nisam nikada siguran da ću prepoznati smer kojim će me voditi u trenutku. Sa jedne strane, nepredvidivo me može preklopiti talas tuge i nemira, a suprotno prepoznajem često lepa sećanja iz detinjstva koja se vraćaju sa ovim notama… Zadovoljstvo i obrisi prošlosti uvek donose intenzivna osećanja i sele me tamo gde je bilo toplo i meko, razigranije, bezbrižno. Tamo gde su jagode mirisale na proleće…”

            Nikola Vujović je pozorišni, filmski i tv glumac. Završio je FDU u klasi Vladimira Jevtovića. Danas je član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu gde trenutno na repertoaru ima aktivnih osam predstava, od kojih ne smete propustiti ,,Ivanova” i ,,Carstvo mraka”. Igrao je u skoro svim beogrdskim pozorištima. Diplomirao je predstavom ,,Adam i Eva” Krleže, igrajući Adama, igrao je i naslovnu rolu u predstavi ,,Sirano” u Malom pozotištu Duško Radović, bio je i Agrip u ,,Antroniju i Kleopatri” na BELEF-u 2004. godine. Bio je deo ansambla u projektu ,,Tesla totalna refleksija” koji je rađen za 150. godina od rođenja Nikole Tesle. U JDP-u je ostvario zaista veliki broj uloga, na sve tri scene JDP-a u tom trenutku, a predstava ,,Sanjari” Robert Muzila u režiji Miloša Lolića osvojila prvu ,,Grand Prix Mira Trailović” nagradu na 43. BITEF Festivalu. Igrao je i u komadu ,,Carstvo nebesko” Jernej Lorencija, koji se bavio srpskom epskom poezijom. Predstava se igrala u dva posorista u istoj večeri, a premijerno je prokazana na BITEF Festivalu 2017. Ljubitelji filma pamte ga kao Duju iz ,,Kad porastem biču kengur”, Srećka iz ,,Potere za srećkom” i Radula iz ,,Sedam ipo”. Televizijsku pobliku oduševio je kao Ivan Meštrović u ,,Senkama nad Balkanom”, Maksim Uskoković u ,,Urgentnom centru”, Milenko u ,,Crnom Gruji” i Ismail-beg u ,,Nečistoj krvi” koja je prva srpska serija dospela na Netflix. Nikola je učestvovao i u prvom domaćem 3-D filmu ,,Peti Leptir”. Na Festivalu horror filmova u Romfordu, nominovan je bio u kategoriji najbolje muške glavne uloge za izraelsko-srpski kratki film ,,Moon Drops”. Za isti film na filmskom festival Peterhof u Petrogradu je dobio Grand Prix za najbolju mušku ulogu. U nekadašnjem klubu ,,Gajba” u Sava-mali Nikola je imao i svoje DJ setove. Nikola je bio iskren po pitanju muzike u filmovima… ,,Prva filmska muzika koju sam zavoleo je bila muzika iz filma „Kako je propao rokenrol“. Bio sam tinejdžer, stariji brat je već doneo Disciplinu kičme u kuću a film je, za mene kao tinejdžera, bio mnogo više nego zabavan. Ovaj omnibus iz ’89. godine je vrlo brzo dobio kultni status a numere sa ovog soundtrack-a smo puštali na rodjendanskim zabavama što sprdajući se na račun Nindža narodnjaka Vlade Divljana, slemujući uz rokenrol Bombaj štampe ili glasno vičući rime o Zelenom zubu, Super ridži i Super operateru kao novim domaćim superherojima. Tri meni najznačajnija domaća muzička umetnika Vlada Divljan (Idoli), Srdjan Gojković (Električni orgazam) i Dušan Kojić (Disciplina kičme) su napisali najbolji soundrack za domaći film ikada. Takodje sam bio fasciniran atmosferom koju je pravila autorska muzika Ennio Morricone-a u špageti vesternima. Mislim da je za popularnost tog segmenta filmske industrije najveći doprinos imao baš ovaj kompozitor. „Dobar, loš, zao“, „Bilo jednom na divljem zapadu“, „Za šaku dolara“ su samo neki od filmova koje ne bih mogao da zamislim bez njegovih kultnih kompozicija. I još scena koja je ostavila najjači utisak na mene baš zbog izbora muzike je scena iz filma „Apokalipsa danas“ u kojoj je reditelj Frensis Ford Kopola, kritikujući američku ideju učeća u ratu u Vijetnamu jer je poznato da je Rihard Vagner bio omiljeni kompozitor vrha fašističke Nemačke u drugom svetskom ratu, sa magnetofonske trake iz helikoptera pustio „Let Valkira“ tokom brutalnog napada eskadrile na vijetnamsko selo uterujući strah u kosti slabo naoružanim vijetnamskim vojnicima.”

            Biljana Maletić Zaverla je završila glumu u klasi Feđe Stojanovića. U pozorištu je debitovala u KPGT-u premijerom Handkeovog ,,Psovanja publike” 1999. godine, koja je vremenom postala kultna predstava ovog pozorišta. Kao glumica razvijala se u estetici Ljubiše Ristića te su tako usledili KPGT hitovi ,,Gospođica”, ,,Misa u A molu”, ,,Otac sam”, ,,Ričard III”, ,,Razdeljak” i ..Buba u uhu”. Radila je veliki broj predstava za decu, a i u Beogradskom dramskom pozorištu zaigrala je u komadima ,,Ćeif” Mirze Fehimovića, gde je igrala uz Ljubu Bandovića i Dudu Stojanović-Glid; u irskom komadu ,,Ples sa Bogovima” gde je igrala uz Anju Alač, Sava Radovića i Ivana Tomića, i u komadu ,,Pomorandže za zbogoma” Biljane Popović, gde je igrala uz Milicu Milšu i Danicu Ristovski. Široj publici postaje poznata ulogom Jasne u seriji ,,Igra sudbine”, a danas je aktuelna u telenoveli ,,Zakopane tajne” gde igra Zoju Vigotski Švrću. Biljana generalno obožava muziku, i jako je interesantno da joj filmska muzika ,,boji” veliki broj dnevnih dešavanja i rutina… ,,Prva asocijacija na filmsku muziku mi je pesma ,,By by life” iz mog omiljenog filma ,,All that jazz” Bob Foss-a. Setim je se svaki put kad idem na snimanje. Kad je vedar dan nezaobilazna mi je ,,Good morning Starshine” iz  Forman-ove ,,Kose”. Sa ćerkom volim da đuskam uz songove iz mjuzikla ,,Mamma Mia”, a soundtrack iz ,,Prljavog pleas” mi je forever i uvek. Obožavam muziku iz ,,Crnog bombardera”, ,,Hodam sad kao Zombi”, kao i ,,Nindža Kolo” iz filma ,,Paket aranžman”. Old school rulz.”